Doktorat iz Teorijskih i Primenjenih Neuronauka

Nacionalni doktorski program u "Teorijskoj i primenjenoj neuroznanosti" ima za cilj da obezbedi doktorantima naučne metodologije potrebne za integrisano proučavanje neuroznanosti u oblastima koje se kreću od molekularne i ćelijske neurobiologije, do računarske neuroznanosti, kognitivne, prekliničke, kliničke, dijagnostičke, rehabilitacione neurorobotike, sve do istraživanja odnosa između uma, tela i mozga.

Istraživački programi su osmišljeni da istraže višestruke aspekte neuroznanosti kroz multidisciplinarni pristup i korišćenje najnovijih tehnologija. Dubinska analiza glavnih naučnih pitanja biće garantovana saradnjom između istraživačkih grupa koje učestvuju u ovom doktorskom projektu. Saradnja sa renomiranim stručnjacima iz drugih nacionalnih i međunarodnih institucija će takođe biti podsticana.

Kurs uključuje istraživačke projekte u četiri tematske oblasti:

• Preklinička klinička i translaciona neuroznanost
• Kognitivna i bihevioralna neuroznanost
• Neuroznanost i humanistika

• Računarska i sistemska neuroznanost

  Obrazovni programi su osmišljeni da opreme kandidate za doktorski studij dubokim znanjem i tehničkom stručnošću u izabranoj oblasti istraživanja, kao i obrazovanjem na visokom nivou u preostale tri kurikuluma.

  Aktivnosti obuke su stoga organizovane prema dva glavna pravca.

  Vertikalno: Karakteriše ga specifične nastavne i obučne aktivnosti koje su specifične za kurikulum.

  Horizontalno: Karakteriše ga teorijski i praktični kursevi koji se bave interdisciplinarnim aspektima neuroznanosti, uključujući analizu slika mozga, statističke tehnike i analizu velikih količina podataka (analiza velikih podataka), konektomiku i pristupe veštačke inteligencije. Doktorski studenti su takođe obučeni za naučno pisanje, širenje rezultata, intrapreneurship, razvoj karijere, javno angažovanje i komunikaciju na jednostavnom jeziku, istraživačku etiku, FAIR podatke i otvorenu nauku, valorizaciju istraživanja.

  Doktorski studenti će se naći u naučno stimulativnim okruženjima gde mogu učestvovati u časovima časopisa i prisustvovati seminarima, konferencijama, radionicama i letnjim školama posebno posvećenim njima. Jezik kursa će biti engleski.

Međunarodna škola naprednih studija

UNICAM je osnovao Međunarodnu školu naprednih studija sa ciljem povećanja internacionalizacije doktorskog obrazovanja.

• Međunarodna škola naprednih studija planira, organizuje i koordinira kurseve za sticanje titule doktora nauka.
• Doktorski program traje tri godine, a završna teza se piše na engleskom jeziku i brani pred Komisijom za završni ispit, koju čine profesori iz relevantnih naučnih oblasti. Ova komisija mora uključivati akademike i druge stručnjake (npr. iz istraživačkih centara ili preduzeća), od kojih većina nije sa Univerziteta u Kamerinu, a najmanje jedan mora biti ne-italijan.
• Pored pripreme završne teze, od doktorskih kandidata se očekuje da učestvuju u obukama koje organizuje SAS, sve na engleskom jeziku, kako bi stekli prenosive veštine (kao što su komunikacione veštine, razvoj karijere u istraživanju, upravljanje istraživanjem i finansiranje projekata, metodološke veštine) i doktorsku obuku u saradnji sa industrijom i drugim relevantnim sektorima zapošljavanja.
• Snažno se preporučuje sprovođenje nekih istraživanja u javnim ili privatnim laboratorijama van domaćeg univerziteta.
• Da bi se stekla konačna kvalifikacija, potrebno je imati najmanje šest meseci iskustva u istraživačkoj ili visokoobrazovnoj instituciji koja nije Univerzitet u Kamerinu i moguće je da nije italijanska.
• Sedam principa za inovativnu doktorsku obuku čini osnovu naših istraživačkih programa.

Sedam principa za inovativnu doktorsku obuku

1. Istraživačka izvrsnost

Težnja ka izvrsnom istraživanju je fundamentalna za sve doktorsko obrazovanje i iz toga proističu svi drugi elementi. Potrebni su akademski standardi postavljeni putem procedura recenziranja i istraživačka okruženja koja predstavljaju kritičnu masu. Nova akademska generacija treba da bude obučena da postane kreativna, kritična i autonomna intelektualna lica koja preuzimaju rizik, pomerajući granice istraživanja na granici.

2. Atraktivno institucionalno okruženje

Doktorski kandidati treba da pronađu dobre radne uslove koji će im omogućiti da postanu nezavisni istraživači preuzimajući odgovornost u ranoj fazi za obim, pravac i napredak svog projekta. Ovi uslovi treba da uključuju mogućnosti za razvoj karijere, u skladu sa Evropskom poveljom za istraživače i Kodeksom ponašanja za zapošljavanje istraživača.

3. Interdisciplinarne istraživačke opcije

Doktorska obuka mora biti ugrađena u otvoreno istraživačko okruženje i kulturu kako bi se osiguralo da sve odgovarajuće prilike za međudisciplinarnu saradnju mogu podstaći potrebnu širinu i interdisciplinarni pristup.

4. Izloženost industriji i drugim relevantnim sektorima zapošljavanja

Termin 'industrija' koristi se u najširem smislu, uključujući sve oblasti budućih radnih mesta i javnog angažovanja, od industrije do biznisa, vlade, nevladinih organizacija, dobrotvornih organizacija i kulturnih institucija (npr. muzeji). Ovo može uključivati prakse tokom istraživačke obuke; zajedničko finansiranje; uključivanje neakademika iz relevantne industrije u informisanje/izvođenje nastave i nadzora; promovisanje finansijskog doprinosa relevantne industrije doktorskim programima; podsticanje mreža bivših studenata koje mogu podržati kandidata (na primer, programi mentorstva) i program, kao i širok spektar aktivnosti prenosa ljudi/tehnologije/znanja.

5. Međunarodno umrežavanje

Doktorska obuka treba da pruži mogućnosti za međunarodno umrežavanje, tj. kroz saradničko istraživanje, ko-tutelu, dvostruke i zajedničke diplome. Mobilnost treba podsticati, bilo kroz konferencije, kratke istraživačke posete, i privremene ili duže boravke u inostranstvu.

6. Obuka prenosivih veština

"Prenosive veštine su veštine stečene u jednom kontekstu (na primer istraživanje) koje se koriste u drugom (na primer buduće zapošljavanje, bilo da je to u istraživanju, biznisu itd.). One omogućavaju da se veštine vezane za predmet i istraživanje primene i razvijaju efikasno. Prenosive veštine mogu se steći kroz obuku ili kroz radno iskustvo." Ključno je osigurati da dovoljno istraživača ima veštine koje zahteva ekonomija zasnovana na znanju. Primeri uključuju komunikaciju, timski rad, preduzetništvo, upravljanje projektima, IPR, etiku, standardizaciju itd.

Biznis bi takođe trebao biti više uključen u razvoj kurikuluma i doktorsku obuku kako bi se veštine bolje uskladile sa potrebama industrije, oslanjajući se na rad Univerzitetskog poslovnog foruma i rezultate projekta EUA DOC-CAREERS. Postoje dobri primeri interdisciplinarnih pristupa na univerzitetima koji okupljaju veštine koje se kreću od istraživanja do finansijskih i poslovnih veština i od kreativnosti i dizajna do interkulturalnih veština.

7. Osiguranje kvaliteta

Procedure odgovornosti moraju biti uspostavljene na istraživačkoj osnovi doktorskog obrazovanja i iz tog razloga, trebale bi se razvijati odvojeno od osiguranja kvaliteta u prvom i drugom ciklusu.

Cilj osiguranja kvaliteta u doktorskom obrazovanju trebao bi biti poboljšanje kvaliteta istraživačkog okruženja, kao i promovisanje transparentnih i odgovarajućih procedura za teme kao što su prijem, nadzor, dodeljivanje doktorske diplome i razvoj karijere. Važno je naglasiti da se ovde ne radi o osiguranju kvaliteta samog Ph.D. već o procesu ili životnom ciklusu, od zapošljavanja do diplomiranja.