Doktorat iz Prirodnih Opasnosti i Smanjenja Rizika od Katastrofa

Novi povezani doktorski program "Prirodne opasnosti i smanjenje rizika od katastrofa" razvijen je na osnovu iskustava stečenih od strane predlagača unutar Konsorcijuma za istraživanje, inovacije i obuku "Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa - REDI"

Kao što je naznačeno u Sendai okviru za smanjenje rizika od katastrofa (Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 2015), smanjenje rizika od katastrofa zasniva se na procesu koji je predstavljen nizom aktivnosti definisanih u specifičnim prioritetima:

• Prioritet 1. Razumevanje rizika od katastrofa;
• Prioritet 2. Jačanje upravljanja rizikom od katastrofa;
• Prioritet 3. Investiranje u smanjenje rizika od katastrofa za otpornost;

• Prioritet 4. Poboljšanje spremnosti za katastrofe za efikasan odgovor i "obnovu boljim" u oporavku, rehabilitaciji i rekonstrukciji.

  Svaki od ovih "prioriteta", a još više, proces u celini, zahteva znanje i veštine koje mogu povezati različite discipline sa međusektorskim metodama i efikasno se baviti međusobno povezanim aspektima u oblasti zemljanih nauka, inženjerstva, urbanog i pejzažnog planiranja, civilne zaštite, zdravstvenih nauka, humanističkih nauka, društvenih nauka, ekonomije i prava.

  Nemogućnost razvijanja efikasnog procesa za smanjenje rizika povezanog sa prirodnim događajima dramatično je evidentna u Italiji. Što se tiče samo zemljotresa, od zemljotresa u Beliceu do danas, pored stotina žrtava, štete se procenjuju na 190 milijardi evra. Pored toga, procesi rekonstrukcije su bili izuzetno spori i često neefikasni. Trenutno postoji sedam aktivnih rekonstrukcija, svaka sa svojim "modelom", sa različitim pravilima i procedurama. Obuka novih naučnih i profesionalnih figura sposobnih da rade sinergijski na "prioritetima" koje je naznačio Sendai okvir za smanjenje rizika od katastrofa, sa jasnim razumevanjem celokupnog procesa, može pomoći u prevazilaženju ovog duboko ukorenjenog jaza između konkretnih potreba za prevencijom i akcija koje sprovodi država na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

  Pristup koji usvaja doktorski program je stoga holistički. Upis će biti otvoren za studente iz različitih disciplinskih oblasti i, namerno, ponudiće samo jedan doktorski kurikulum. Biće zadatak odličnog i interdisciplinarnog fakultetskog veća da identifikuje najprikladnijeg mentora u odnosu na različite istraživačke teme pojedinačnih projekata, koje mogu uključivati: i) prirodne fenomene (zemljotresi, vulkani, hidrološke katastrofe, tsunamiji) i povezanu opasnost u smislu energije, perioda povratka i predvidivosti; ii) inovativne seizmičke sisteme/dizajn za smanjenje ranjivosti zgrada, infrastrukture i kulturnog nasleđa; iii) izloženost zajednice i socijalnu i ekonomsku fragilnost; iv) urbano i pejzažno planiranje, civilnu zaštitu i efikasne regulatorne alate za rekonstrukciju; v) esencijalne strukturne i nestrukturne mere za smanjenje rizika od katastrofa, poboljšanje ekonomske, socijalne, zdravstvene i kulturne otpornosti zajednica; vi) ekonomski razvoj pogođenih područja, uključujući politike rekonstrukcije. Organizacija posvećenih seminara i godišnje jesenske škole omogućiće neophodnu naučnu interakciju za odgovarajuću pripremu u identifikaciji efikasnih akcija za smanjenje rizika povezanog sa prirodnim događajima.

  Partnerstvo programa, koje predstavljaju predlagači, zajedno sa različitim stručnostima i pripadnostima unutar fakultetskog veća, pružiće studentima sve potrebne alate za njihovo sveobuhvatno i efikasno obrazovanje, omogućavajući im da se suoče sa velikim naučnim i tehnološkim izazovima budućnosti u oblasti smanjenja rizika povezanih sa prirodnim događajima.

Međunarodna škola naprednih studija

UNICAM je osnovao Međunarodnu školu naprednih studija sa ciljem povećanja internacionalizacije doktorskog obrazovanja.

• Međunarodna škola naprednih studija planira, organizuje i koordinira kurseve za sticanje titule doktora nauka.
• Doktorski program traje tri godine, a završna teza se piše na engleskom jeziku i brani pred Komisijom za završni ispit, koju čine profesori iz relevantnih naučnih oblasti. Ova komisija mora uključivati akademike i druge stručnjake (npr. iz istraživačkih centara ili preduzeća), od kojih većina nije sa Univerziteta u Kamerinu, a najmanje jedan mora biti ne-italijan.
• Pored pripreme završne teze, od doktorskih kandidata se očekuje da učestvuju u obukama koje organizuje SAS, sve na engleskom jeziku, kako bi stekli prenosive veštine (kao što su komunikacione veštine, razvoj karijere u istraživanju, upravljanje istraživanjem i finansiranje projekata, metodološke veštine) i doktorsku obuku u saradnji sa industrijom i drugim relevantnim sektorima zapošljavanja.
• Snažno se preporučuje sprovođenje nekih istraživanja u javnim ili privatnim laboratorijama van domaćeg univerziteta.
• Da bi se stekla konačna kvalifikacija, potrebno je imati najmanje šest meseci iskustva u istraživačkoj ili visokoobrazovnoj instituciji koja nije Univerzitet u Kamerinu i moguće je da nije italijanska.
• Sedam principa za inovativnu doktorsku obuku čini osnovu naših istraživačkih programa.

Sedam principa za inovativnu doktorsku obuku

1. Istraživačka izvrsnost

Težnja ka izvrsnom istraživanju je fundamentalna za sve doktorsko obrazovanje i iz toga proističu svi drugi elementi. Potrebni su akademski standardi postavljeni putem procedura recenziranja i istraživačka okruženja koja predstavljaju kritičnu masu. Nova akademska generacija treba da bude obučena da postane kreativna, kritična i autonomna intelektualna lica koja preuzimaju rizik, pomerajući granice istraživanja na granici.

2. Atraktivno institucionalno okruženje

Doktorski kandidati treba da pronađu dobre radne uslove koji će im omogućiti da postanu nezavisni istraživači preuzimajući odgovornost u ranoj fazi za obim, pravac i napredak svog projekta. Ovi uslovi treba da uključuju mogućnosti za razvoj karijere, u skladu sa Evropskom poveljom za istraživače i Kodeksom ponašanja za zapošljavanje istraživača.

3. Interdisciplinarne istraživačke opcije

Doktorska obuka mora biti ugrađena u otvoreno istraživačko okruženje i kulturu kako bi se osiguralo da sve odgovarajuće prilike za međudisciplinarnu saradnju mogu podstaći potrebnu širinu i interdisciplinarni pristup.

4. Izloženost industriji i drugim relevantnim sektorima zapošljavanja

Termin 'industrija' koristi se u najširem smislu, uključujući sve oblasti budućih radnih mesta i javnog angažovanja, od industrije do biznisa, vlade, nevladinih organizacija, dobrotvornih organizacija i kulturnih institucija (npr. muzeji). Ovo može uključivati prakse tokom istraživačke obuke; zajedničko finansiranje; uključivanje neakademika iz relevantne industrije u informisanje/izvođenje nastave i nadzora; promovisanje finansijskog doprinosa relevantne industrije doktorskim programima; podsticanje mreža bivših studenata koje mogu podržati kandidata (na primer, programi mentorstva) i program, kao i širok spektar aktivnosti prenosa ljudi/tehnologije/znanja.

5. Međunarodno umrežavanje

Doktorska obuka treba da pruži mogućnosti za međunarodno umrežavanje, tj. kroz saradničko istraživanje, ko-tutelu, dvostruke i zajedničke diplome. Mobilnost treba podsticati, bilo kroz konferencije, kratke istraživačke posete, i privremene ili duže boravke u inostranstvu.

6. Obuka prenosivih veština

"Prenosive veštine su veštine stečene u jednom kontekstu (na primer istraživanje) koje se koriste u drugom (na primer buduće zapošljavanje, bilo da je to u istraživanju, biznisu itd.). One omogućavaju da se veštine vezane za predmet i istraživanje primene i razvijaju efikasno. Prenosive veštine mogu se steći kroz obuku ili kroz radno iskustvo." Ključno je osigurati da dovoljno istraživača ima veštine koje zahteva ekonomija zasnovana na znanju. Primeri uključuju komunikaciju, timski rad, preduzetništvo, upravljanje projektima, IPR, etiku, standardizaciju itd.

Biznis bi takođe trebao biti više uključen u razvoj kurikuluma i doktorsku obuku kako bi se veštine bolje uskladile sa potrebama industrije, oslanjajući se na rad Univerzitetskog poslovnog foruma i rezultate projekta EUA DOC-CAREERS. Postoje dobri primeri interdisciplinarnih pristupa na univerzitetima koji okupljaju veštine koje se kreću od istraživanja do finansijskih i poslovnih veština i od kreativnosti i dizajna do interkulturalnih veština.

7. Osiguranje kvaliteta

Procedure odgovornosti moraju biti uspostavljene na istraživačkoj osnovi doktorskog obrazovanja i iz tog razloga, trebale bi se razvijati odvojeno od osiguranja kvaliteta u prvom i drugom ciklusu.

Cilj osiguranja kvaliteta u doktorskom obrazovanju trebao bi biti poboljšanje kvaliteta istraživačkog okruženja, kao i promovisanje transparentnih i odgovarajućih procedura za teme kao što su prijem, nadzor, dodeljivanje doktorske diplome i razvoj karijere. Važno je naglasiti da se ovde ne radi o osiguranju kvaliteta samog Ph.D. već o procesu ili životnom ciklusu, od zapošljavanja do diplomiranja.