Master u Biomedical Omics (BO) prevedeno na srpski

Master program u biomedicinskoj omici pripada klasi LM-9, master programima u veterinarskoj farmaceutskoj i medicinskoj biotehnologiji. Odeljenje za onkologiju i hemato-onkologiju (DIPO) Univerziteta u Milanu je akademska institucija odgovorna za master program u biomedicinskoj omici.

Opšti i specifični ciljevi učenja
Pojava tehnologija koje omogućavaju globalnu analizu bioloških fenomena ("omike") revolucionisala je proučavanje ljudskih bolesti i otvorila nove perspektive u oblasti istraživanja, dijagnostike i terapije, postavljajući put za preciznu ili personalizovanu medicinu. Centralni element precizne medicine je zapravo kvantitativni opis bioloških ili kliničkih fenotipova putem omika visoke definicije (genomika, epigenomika, proteomika, metabolomika, mikrobiomika, digitalno snimanje, radiomika i radiogenomika). Master program u biomedicinskoj omici ima za cilj da studentima pruži široko razumevanje omičnih disciplina primenjenih u medicini i praktično iskustvo sa različitim omičnim tehnikama. Ključne kompetencije diplomaca uključuju sposobnost dizajniranja eksperimenata, upravljanje radnim tokom, analizu i interpretaciju omičnih podataka, kao i kreiranje aplikacija za budući razvoj omičnih pristupa.

Očekivani ishodi učenja
Znanje i razumevanje
Diplomci u biomedicinskoj omici će imati teorijsko znanje i praktično iskustvo u omičnim disciplinama primenjenim u klinici. Ključne kompetencije će uključivati sposobnost dizajniranja eksperimenata, upravljanje radnim tokom, analizu i interpretaciju podataka i osmišljavanje novih strategija za dalji razvoj omičnih pristupa. Kursevi i obuke će pružiti specifične veštine u omičnim disciplinama i u računski orijentisanim pristupima koji su neophodni za interpretaciju rezultata. Diplomci će takođe biti upoznati sa pravnim, etičkim i odlučujućim aspektima vezanim za rukovanje osetljivim podacima.

Primena znanja i razumevanja
Ključni cilj master studija u biomedicinskoj omici je da pruži diplomcima punu sposobnost primene teorijskog znanja koje dobijaju. Da bi se postigao ovaj cilj, značajan deo vremena biće posvećen praktičnoj obuci i eksperimentalnoj tezi koja proističe iz istraživačkog projekta koji se može sprovoditi u nacionalnom ili međunarodnom, akademskom ili industrijskom laboratoriju.

Diplomci u oblasti biomedicinskih omika moći će da nastave karijeru kao tehnolozi u biomedicinskim omikama:

Zadaci: Koordinacija i izvršenje omičkih tehnika u rutinskoj dijagnostici ili kliničkom istraživanju unutar bolničkih laboratorija.

Veštine: i) razumevanje kliničke potražnje koja leži u osnovi potrebnih analiza; ii) izvršenje omičkih analiza; iii) tumačenje rezultata; iv) uvođenje tehnoloških unapređenja u klinički laboratorij i razvoj tehnoloških unapređenja kako bi se standardni protokoli prilagodili lokalnim potrebama.

Mogućnosti zapošljavanja: dijagnostički laboratoriji u bolnicama i laboratoriji za klinička istraživanja.

Diplomci će takođe imati mogućnost da rade u laboratorijama osnovnog istraživanja, u institutima za biotehnološki razvoj, ili da nastave svoje akademsko obrazovanje upisivanjem u doktorski program ili master program drugog nivoa, kako u Italiji, tako i u inostranstvu.

Univerzitet u Milanu je javna nastavno-istraživačka ustanova, koja - sa 8 fakulteta i 2 škole i nastavnim osobljem od više od 2000 profesora - se izdvaja po širokom spektru disciplinskih oblasti. Kao vodeći institut u Italiji i Evropi za naučnu produktivnost, Univerzitet u Milanu je najveći univerzitet u regionu, sa približno 64.000 studenata; takođe je važan resurs za socio-ekonomski kontekst kojem pripada. Milano je, zapravo, glavni grad Lombardije, jedne od najdinamičnijih i međunarodnih regija u Evropskoj uniji, lider u nacionalnoj ekonomiji koja se nalazi na italijanskoj čelu istraživačkih i razvojnih ulaganja i posvećenosti tehnološkoj inovaciji.

Univerzitet u Milanu takođe poseduje izvanredno umetničko i kulturno nasleđe koje uključuje važne istorijske zgrade, nasledne i akvizicione kolekcije, arhive, botaničke vrtove i staru Brera opservatoriju koju je naručila Marija Tereza od Austrije. Odeljenja Univerziteta smeštena su u važnim istorijskim zgradama u centru Milana i u modernim zgradama u oblasti poznatoj kao Città Studi (Grad studija). Među palatama koje sadrže Univerzitetske objekte su stara Ca' Granda (velika kuća) – monumentalni kompleks iz 15. veka u srcu istorijskog centra grada - 18. vek Palazzo Greppi koji je dizajnirao Đuzepe Piermarini – koji je izgradio Teatar Scala u Milanu – i 17. vek Sant'Alessandro koledž koji je naručila porodica Arcimboldi. Kolekcija knjiga, koja je jedna od najbogatijih u regionu, čuva se u 47 biblioteka, dok APICE centar prikuplja retke i dragocene knjige i arhive. Univerzitet takođe ima hor i svoju orkestru, koja aktivno doprinosi kulturnom životu grada i dobija međunarodna priznanja sve češće.